Rakija srpsko nacionalno piće

Rakija spada u grupu žestokih alkoholnih pića. Na tlu Srbije doneli su je Turci tokom IV veka, a do dan danas ostala je utkana u tradiciju našeg naroda. Ona je najpopularnije piće na našim prostorima.  Srpska, prirodna, dobra, stara rakija. Po svojim osobinama slična je votki I brendiju, čak što više naši stručnjaci smatraju da može da parira viskiju.

 

Kako se proizvodi rakija?

Proces dobijanja rakije je relativno jednostavan, pa svako seosko domačinstvo ima mogućnost da pravi svoju sopstvenu rakiju. Najčešće se pravi rakija od šljiva, poznata srpska šljivovica.  Kada se šljive oberu, stave se u burad da voće fermentiše, odnosno da se desi vrenje. Taj process traje par meseci. Nakon toga se ta masa peče u kazanu za pečenje, odnosno za destilaciju. Pri tom se dobija rakija, u narodu poznata kao meka rakija. Ova rakija sadrzi manji procenat alkohola. Da bi se povećao procenat alkohola I poboljšao kvalitet rakije, domaćin peče  meku rakiju drugi put, pri čemu se dobija prepečenica – odnosno ljuta rakija. U narodu se jačina meri u gradima.

KAKO MI PROIZVODIMO RAKIJU?

Voće ne sakupljamo, već beremo u punoj zrelosti kada koncentracija voćnog šećera bude najveća a to određuje visoko stručni kadar naše Destilerije. Voće se bere ručno i stavlja u gajbice i tako upakovano stiže u krug destilerije. Svaka voćka se opere, očisti od koštica i peteljki i tek onda stavi u sudove za fermentaciju ili kako drugi kažu „na vrenje“. Sam proces fermentacije nadgleda se svakodnevno kako ne bi došlo do prevrelosti kljuka. U pravi čas, kljuk se stavlja u kazan i na određenoj temperaturi počinje proces destilacije ili „pečenje“ rakije. Kada destilat ili rakija procuri, tu prvu rakiju tkz. prvenac odstranjujemo kao i poslednju tkz. patoku. Gde je početak i gde kraj samog srca destilata, najkvalitetnije rakije, veoma je teško odrediti. E baš tu se određuje sam kvalitet rakije jer je vrlo bitno odstraniti sve što je štetno po ljudsko zdravlje. Onda vršimo redestilaciju ili prepek te iste rakije i opet dobijamo prvenac i patoku koju odstranjujemo. Svaka rakija koja se proizvede nema boju i jačine je oko 75% alkohola. Kada posle par meseci dovedemo nivo alkohola na željenu granicu, tek onda takvu rakiju stavljamo najčešće u hrastovu burad, kako bi dobila boju i poboljšala svoj miris i ukus. Ali ne stavljamo sve rakije u drvenu burad. Neke od njih svoju „zrelost“ čekaju u sudovima od inoksa. Pre flaširanja svaku rakiju isfiltriramo i tek je onda flaširamo. Za svaku od ovih radnji treba mnogo znanja i iskustva a sigurno je da su nova tehnička dostignuća svakako samo od pomoći našim vrhunskim stručnjacima. Ovo je uopšten proces dobijanja rakije pa i nije baš jednostavan kao što se činilo na početku. A svaka voćka je specifična sama po sebi i dobijanje rakije od različitog voća se razlikuje u finesama.

 

Proizvodni kapacitet Destilerije Zarić je 3 miliona litara godišnje. U rakiju stavljamo samo najkvalitetnije voće. Šljivovica je zaštitni znak naše zemlje i 75% roda šljive ide u rakiju. Naša Kraljica je jedina rakija sa geografskim poreklom, što znači da je šljiva od koje je pravimo najboljeg i doslednog stepena kvaliteta. Živeli!

 

Rakija je I više nego obično alkoholno piće

Upravo iz razloga što se rakija pravi  skoro  u svakom seoskom domaćinstvu vekovima, ona predstavlja I više nego obično alkoholno piće. Vremenom je dobila široku primenu. Na neki način postala  je sredstvo prestiža jer što bolja rakija biva poznatija I traženija.  Našla je mesto u narodnoj medicini za skidanje visoke temperature I  bolju cirkulaciju. U toku ratova koji su zadesili Balkan u proteklom periodu kada nije bilo lekova I sredstava protiv bolova, naš narod je koristio rakiju kao anestetik I za dezinfekciju. Naša narodna medicina je priznala rakiju kao lek (naravno u malim kolicinama).

Rakija  ima I određenu ekonomsku ulogu u seoskom domaćinstvu jer se u skromnim uslovima može  sačuvati na duži vremenski period. Ona je kao neka vrsta  banke, odnosno zaloga koji uvek može da se proda I  na taj način   da se potkrepi kućni budžet.

 

Vrste prirodnih rakija koje se najčešće prave na našim prostorima.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ракија

 

Kako prepoznati dobru rakiju

Mora da bude bistra. Aroma voćke od koje je napravljena mora najviše da se oseća. Dobra prava šljivovica kada se stavi na svetlo, na dnu čaše ima tamni krug. A da bi bila dobra, rakija mora da se čuva, odnosno da odleži u kvalitetnom hrastovom buretu. Rakija koja  je provela malo vremena u hrastovom buretu ima lake voćne note I note lekovitih bilja. Iz takvih rakija prosto izbija svežina trave I planinskog vazduha. Što duže stoji u hrastovom buretu, rakija dobija gušću, kremastiju strukturu. U ukusu je moguće prepoznati na desetinu aroma koje asociraju na prirodu. Te vrhunske rakije, one koje su pravljene sa pažnjom, znanjem I ljubavlju veoma liče na karipske kvalitetne rumove ili viskija iz planinskog dela Škotske ( kažu naši stručnjaci).

Tradicionalno, rakija se služi iz malih rakijskih čašica. Kod nas se pije kao aperitiv uz meze.  Pije se u svim prilikama.

Danas je veoma bitno da se naše rakije predstave na nekom od evropskih sajmova kako bi se rakija, tzv. Serbian brandy ponovo vratila na svetskom tržištu.