Šljiva srpski brend

Sam pomen šljive u Srbiji odmah asocira na šljivovicu kao srpski brend. Naravno mnogi od vas zaboravljaju koliko je šljiva korisna i lekovita namirnica. Plod šljive je ovalnog ili okruglog oblika, koja zavisno od vrste moze imati plavu, crveni ili žutu pokožicu. Drvo šljive potiče iz familije Ruža (Roseceae), a sama šljiva potiče iz roda Prunus kome pripadaju kajsija, breskva, nektarina, trešnja i višnja. Latinski naziv za ovu voćku je Prunus domestica, a veruje se da vodi poreklo sa priobalja Kaspijskog jezera.

 

Vrste

Na svetu se uzgaja preko 2500 sorti šljive koje su nastale ukrštavanjem istih, različitih veličina, ukusa boja i nijansi. U Srbiji najpoznatije sorte su:

  • Čačanska lepotica nastala 1961. godine na Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštavanjem vrsta Wangenheims Fruhzwetsche i Pozegače. Sazreva krajem Jula ili početkom Avgusta. Rađa redovno i u velikim količinama. Postiže visoku cenu na tržištu. Samooplodna je sorta. Tolerantna je na šarku šljive koja predstavlja najopasniju i najpoznatiju virusnu bolest ovog voća.Zaštićena je 1991.
  • Čačanska rodna je nastala ukrštavanjem Stenlejke i Požegače. Ova sorta ima veoma veliki potencijal roda zbog čega je potrebna redovna rezidba. Dosta se koristi za sušenje i preradu.  Sazreva krajem Avgusta i veoma je rodna.
  • Požegača (madžarka, bistrica) jedna od najstarijih, najzastupljenijih ali i najkvalitetnijih među sortama šljiva na svetu. Plod je sitniji težine do 18g tamnoplave boje. Zbog svog kvaliteta koristi se za preradu. Sazreva krajem Avgusta i početkom Septembra.
  • Valjevka je stvorena u Srbiji ukrštavanjem sorti Agen 707 i Senlejke 1959. Godine. Plod je od 22 do 40g ovalnog oblika. Meso je žuto slatkokiselog ukusa.

Američke najpoznatije sorte su:

  • Stenley (stenli) koja se u Srbiji gaji od 1956. Danas je najzastupljenija u zasadima u Srbiji. Plodovi su krupni od 31 do 41g eliptičnog oblika i tamnoplave boje. Sveži plodovi ove sorte se izvoze. Tolerantna je na šarku šljive. Sazreva u drugoj polovini Avgusta.
  • Kalifornijska plava je  sočna sorta sa veoma krupnim plodom do 50 g. Meso ploda je žutozelene boje, srednje čvrsto i osvežavajućeg je ukusa . Samooplodna je sorta i dobar je oprašivač drugim sortama. Sazreva krajem Jula.

 

Lekovito dejstvo

Ova voćka predstavlja bogat izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma i vitamina C i E. Pored ovoga u šljivama ima dosta ugljenih hidrata, gde je najzastupljenija glukoza sa 51%. Biljna vlakna u šljivama imaju važnu ulogu u regulaciji rada creva, pa su dobre i protiv hroničnog zatvora. Šljiva sadrži i topljiva dijetalna vlakna (pektin) koja blagotvorno deluju kod sniženja holesterola u krvi. Sa druge strane, pomažu kod dijatesa, ateroskleroze, poremećaja rada jetre, artritisa, dehidracije, umora i osteoporoze.

Šljiva u ishrani

U ishrani, šljiva se se koristi sveža ili sušena. Od nje se prave džem, pekmez, kompot, slatko i popularna rakija šljivovica. U poslednje vreme se često koristi kao dodatak jelima od mesa.

 

Nutritivni sastav:

Šljiva (100g):

 

Kalorija 46
Ukupno masti 0.3g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrium 0mg
Ugljenihidrati 11.4g
Dijetalna vlakna 1.4g
Šećeri 9.9g
Proteini 0.7g
Kalcijum 6mg
Kalijum 157mg