Kruška

Krušku  najbrže obere mraz kaže narod. Voli blagu i ujednačenu klimu, tek zametnuti plodovi brzo stradaju sa prolećnim i jesenjim mrazevima. Kruška je zahvalna voćka. Dobro podnosi sušu. Pojavu štetočina sprečiti prskanjem vodenim rastvorom od koprive i održavanjem zemljišta oko stabla.

ŠLJIVE RANKE, KRUŠKE KARAMANKE!…

Karamanke su najsladja sorta krušaka na svetu. Sadrži 0,03% organskih kiselina. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Boje je slamasto-žute, sočna,  muskatne arome.

Karamanka je veoma stara sorta, doneta iz Azije još u vreme kneza Lazara. Ime nosi po Karamanu, odakle i potiče. Sada ima tek po koje stablo duž Zapadne Morave. Ppoznata je još kao karamanlija, blagun, medunka. Karamanka je triploidna sorta, pogodna za pekmeze, džemove, marmelade i bez šećera.

SORTE KRUŠAKA

Od 6000 vrsta krušaka, koliko je registrovala svetska pomološka nauka, četvrtina je partenokarpna, tj. pored redovnog cvetanja, ima još jedno posle 20-25 dana, a često i treċe, najčešće početkom jula.

Kod dve sorte linatorn i trorotka, obrazuju se plodovi iz sva 3 perioda cvetanja i tokom leta na njihovim stablima se mogu videti plodovi iz prvog zreli, iz drugog srednje razvijeni, a iz treċeg sitni, koji najčešće ne stignu da sazru.

Najbolje sorte za sadnice i kalemljenje, prema kalendaru sazrevanja:

Junsko zlato – najkvalitetnija sorta, sazreva krajem juna, obilno radja,  pogodna sorta za klimatski surovija područja.
Šarena julska – sazreva 10 dana posle junskog zlata, dobrog ukusa i arome, radja obilno. Nije partenokarpna, ali u 10 godina daje 2 roda, prvom polovinom jula i kajem septembra.

Rana moretinijeva – visokokvalitetna sorta, sazreva krajem jula, osveźavajuća, aromarična, obilno radja.
Starkrumson – sazreva 10 dana posle Moretinijeve, ima vrlo krupne plodove,  potpuno crvene boje, obilno radja.

Santa Marija – sazreva nedelju dana posle Starkrumsonke, źućkasto-crvene boje, prijatnog ukusa i arome, izuzetno transportabilna vrsta, obilato radja.

VILJAMOVKA

Kruška svetskog glasa. Sazreva u drugoj polovini avgusta, slamastožutih plodova, i nenadmašnom muskatnom aromom. Rakija od nje pečena cenjenija je od viskija. Destilerija Zarić je plasirala Nirvanu.

Starkov delišes – bere se 10-tak dana iza Viljamovke, ima limunastožute plodove, odličnog ukusa i arome. Veoma obilno radja, zovu je „fabrikom krušaka“.
Kaludjerka – bere se početkom oktobra i čuva sve do aprila, ima zadovoljavajući ukus i aromu, vrlo rodna.

Krasanka – zri sredinom oktobra i čuva se do maja, kiselkasto-osvežavajuċeg ukusa, mrkordjave boje, vrlo dobro radja.

VODENJAK – MALOBROJNA VRSTA

Ne sme se zaboraviti stara srpska sorta, neobičnog imena “ jeribasma“, po kumovim Turcima, tj.  vodenjak, vodenjača, pljuskača, kod nas poznata. Gaji se već 5-6 vekova. Sada se nadje još po koje stablo. Osetljiva na uboj. Dugovečna, po 200-300 godina.

Ploda je krupnog, žute boje, curi i pršti dok se jede, pa zato kažu kruška koja se pije, a ne jede. Nakiselog je, osvežavajuċeg ukusa, jesenja sorta. Vrlo zdrava i korisna kod bolesti bubrega.

U nekim evropskim zemljama pokušavali su da stvore hibridne sejanke, ali bezuspešno. Ne da se naš vodenjak.