Rakija – sastavni deo srpskih slava

Danas je Sveti Kirjaka Otšelnik, u narodu poznat kao Miholjdan. Ovaj praznik je vezan sa smenu leta i jeseni. Narod je primetio da se u ovom periodu, prvom polovinom Oktobra dani izenadjujuce prolepšaju – te je tako ovo doba godine prozvano Miholjsko leto.

To može da bude, ali ne mora da znači – ali ono što je sigurno – na ovaj dan zvanično počinje sezona slava u Srba.

Poznato je da samo Srbi slave slavu. Običaji se razlikuju od sela do sela, ali zajedničko za sve vernike i domaćine koji slave slavu su slavska obeležja.

U slavska obeležja spadaju Slavska sveća, Slavski kolač, Slavsko žito ili koljivo, Ikona sveca i kandilo, tamnjan, vino i zdravica.

Tradicionalna pravila vezana za obeležavanje sveca vremenom se zaborave ili zanemare. Da bi se slava proslavila u duhu pravoslavlja važno je znati šta predstavljaju slavska obeležja.

Slavska sveća

Trebala bi da bude od čistog pčelinjeg voska. Označava žrtvu – najčistiju i najneviniju. Kao što pčele prave med od raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva domaćina i njegove porodice treba da dolazi iz čiste duše i srca. Treba da je zapali domaćin i po pravilu ona gori čitav dan.Smatra se da je zapaljena sveća zamena za ognjište iz prethrišćanskog vremena.

Slavski kolač

Predstavlja  žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Isusa Hrista. Kolač se lomi , a ne seče i preliva se vinom. Lomljenje kolača sinbolizuje Hristovo stradanje, a prelivanje vinom znači da smo Božijom krvlju očišćeni od grehova. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem i osveštanom vodicom. Ukoliko se kolač kupuje gotov potrebno ga je poprskati osveštanom vodicom.

Slavsko žito ili koljivo

Sprema se kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koji se slavi. Slavski obredi i običaji vrše se za žive – za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje. Slavsko koljivo se sprema za sve slave i kuva see uoči krsnog imena. Obično se prebira zrno po zrno najčistije pšenice. Kada se žito skuva, voda se odlije, a žito ispere i dobro prosuši. Zatim se melje i sladi šećerom koji označava blažen život pravednih hrišćana posle smrti. Po želji, dodaju se mleveni orasi, začini i suvo grožđe.

Ikona sveca i kandilo

Postavljaju se na istočnoj strani zida najlepše sobe u kući. ikona sveca treba biti osveštana u crkvi.

Tamjan

Se pali i izgovaraju se molitve. Običaj je da to radi domaćin ispred ikone i slavske sveće.

Vino

Vinom se za slavu prelivaju kolač  i koljivo. Sinbolizuje Isusovu krv koja nas čisti od grehova. Kada se preluju kolač i žito – ostatak po običaju popije domaćin.

Zdravica

Slava je kod Srba jedan od najvažnijih dana u godini. Za taj dan se posebno pripremamo. Svečano se oblačimo i dočekujemo najdraže goste sa željom da ih što bolje ugostimo.

Gosti se primaju za svečanu trpezu. Domaćin pred svoje goste iznosi najbolju hranu i piće. Kada se svi smeste , domaćin podiže čašu i govori zdravicu. Običaj je da i svako prisutan za stolom uradi to isto. Ono što je karakteristično – da se za tu priliku bira najbolja ili dugo čuvana rakija.

Rakija je srpsko tradicionalno piće i Srbi je koriste za slavske zdravice kako bi svojim gostima poželeli dobrodošlicu i iskazali zahvalnost jer su im uvećali slavlje. Gosti odgovaraju željama za duga i sretna slavlja.

zdravica