Rakija nacionalno piće

Rakija, srpsko nacionalno piće

Rakija spada u grupu žestokih alkoholnih pića. Na tlo Srbije doneli su je Turci tokom IV veka, a do dan-danas ostala je utkana u tradiciju našeg naroda. Ona je najpopularnije piće na našim prostorima. Po svojim osobinama slična je votki i brendiju, a naši stručnjaci smatraju da kvalitetom može da parira viskiju.

Kako se proizvodi rakija?

Proces dobijanja rakije je relativno jednostavan, zato svako seosko domaćinstvo ima mogućnost da pravi svoju sopstvenu rakiju. Najčešće se pravi rakija od šljive, poznata srpska šljivovica. Kada se šljive oberu, stave se u burad da voće fermentiše, odnosno da se desi vrenje. Taj proces traje par meseci. Nakon toga se ta masa peče u kazanu za pečenje, odnosno za destilaciju. Tim postupkom se dobija rakija, u narodu poznata kao meka rakija. Ova rakija sadrži manji procenat alkohola. Da bi se povećao procenat alkohola i poboljšao kvalitet rakije, domaćin peče  meku rakiju drugi put, pri čemu se dobija prepečenica – odnosno ljuta rakija. U narodu se jačina meri u gradima.

KAKO MI PROIZVODIMO RAKIJU?

Voće ne sakupljamo, već beremo u punoj zrelosti kada koncentracija voćnog šećera bude najveća, a to određuje visoko-stručni kadar naše destilerije. Voće se bere ručno i stavlja u gajbice i tako upakovano stiže u krug Destilerije. Svaka voćka se opere, očisti od koštica i peteljki i tek onda stavi u sudove za fermentaciju, ili kako drugi kažu „na vrenje“. Sam proces fermentacije nadgleda se svakodnevno kako ne bi došlo do prevrelosti kljuka. U pravi čas, kljuk se stavlja u kazan i na određenoj temperaturi počinje proces destilacije ili „pečenje“ rakije. Kada destilat ili rakija procuri, tu prvu rakiju, tkz. prvenac, odstranjujemo, kao i poslednju, tkz. patoku. Gde je početak a gde kraj samog srca destilata, najkvalitetnije rakije, veoma je teško odrediti. A baš od toga zavisi sam kvalitet rakije, jer je vrlo bitno odstraniti sve što je štetno po ljudsko zdravlje. Onda vršimo redestilaciju, ili prepek te iste rakije i opet dobijamo prvenac i patoku koju odstranjujemo. Svaka rakija koja se proizvede nema boju i jačine je oko 75% alkohola. Kada posle par meseci dovedemo nivo alkohola na željenu granicu, tek onda takvu rakiju stavljamo, najčešće u hrastovu burad, kako bi dobila boju i poboljšala svoj miris i ukus. Ali ne stavljamo sve rakije u drvenu burad. Neke od njih svoju „zrelost“ čekaju u sudovima od inoksa. Pre flaširanja svaku rakiju isfiltriramo i tek je onda flaširamo. Za svaku od ovih radnji treba mnogo znanja i iskustva, a sigurno je da su nova tehnička dostignuća svakako samo od pomoći našim vrhunskim stručnjacima. Ovo je uopšten prikaz procesa dobijanja rakije, koji pokazuje da njena proizvodnja i nije tako jednostavna kao što se često misli. A kada se tome doda da je svaka voćka specifična sama po sebi, shvatamoda se dobijanje rakije od različitog voća razlikuje u važnim finesama koje doprinose da ukus brižljivo pravljenog proizvoda bude vrhunski.

Proizvodni kapacitet Destilerije Zarić je oko milion litara godišnje. U rakiju stavljamo samo najkvalitetnije voće. Šljivovica je zaštitni znak naše zemlje i 75% roda šljive ide u rakiju. Naša Kraljica je jedina rakija sa geografskim poreklom, što znači da je šljiva od koje je pravimo najboljeg i doslednog stepena kvaliteta. Živeli!

Rakija je više od običnog alkoholnog pića

Upravo iz razloga što se rakija pravi  skoro  u svakom seoskom domaćinstvu vekovima unazad, ona za mnoge predstavlja više od običnog alkoholnog pića. Vremenom je dobila široku primenu. Na neki način, postala je sredstvo prestiža, jer što je bolja – rakija biva poznatija i traženija. Našla je mesto i u narodnoj medicini za skidanje visoke temperature i  bolju cirkulaciju. U toku ratova koji su zadesili Balkan u vreme kada nije bilo lekova i sredstava protiv bolova, naš narod je koristio rakiju kao anestetik i za dezinfekciju. Naša narodna medicina je priznala rakiju kao lek (naravno, u malim količinama).

Rakija ima i određenu ekonomsku ulogu u seoskom domaćinstvu jer se u skromnim uslovima može sačuvati na duži vremenski period. Ona je kao neka vrsta  banke, odnosno zaloga koji uvek može da se proda, i  na taj način  da se potkrepi kućni budžet.

 

Vrste prirodnih rakija koje se najčešće prave na našim prostorima.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ракија

 

Kako prepoznati dobru rakiju

Dobra rakija mora da bude bistra. Aroma voćke od koje je napravljena mora najviše da se oseća. Dobra, prava šljivovica, kada se stavi na svetlo – na dnu čaše ima tamni krug. A da bi bila dobra, rakija mora da se čuva, odnosno da odleži, u kvalitetnom hrastovom buretu. Rakija koja je provela malo vremena u hrastovom buretu ima lake voćne note i note lekovitog bilja. Iz takvih rakija prosto izbija svežina trave i planinskog vazduha. Što duže stoji u hrastovom buretu, rakija dobija gušću, kremastiju strukturu. U ukusu je moguće prepoznati na desetine aroma koje asociraju na prirodu. Naši stručnjaci kažu da te vrhunske rakije, pravljene sa pažnjom, znanjem i ljubavlju, veoma liče na karipske kvalitetne rumove ili viski iz planinskog dela Škotske.

Tradicija nalaže da se, rakija služi iz malih rakijskih čašica. Kod nas se pije kao aperitiv uz meze. Pije se u svim prilikama.

Danas je veoma bitno da se naše rakije predstave na nekom od evropskih sajmova kako bi se rakija, tzv. Serbian brandy, ponovo vratila na svetsko tržište.