Šljiva srpski brend

Šljiva srpski brend

Sam pomen šljive u Srbiji odmah asocira na šljivovicu kao srpski brend. Naravno, mnogi zaboravljaju koliko je šljiva sma po sebi, korisna i lekovita namirnica. Plod šljive je ovalnog ili okruglog oblika, a zavisno od vrste može imati plavu, crveni ili žutu pokožicu. Drvo šljive potiče iz familije Ruža (Roseceae), a sama šljiva potiče iz roda Prunus, kome pripadaju kajsija, breskva, nektarina, trešnja i višnja. Latinski naziv za ovu voćku je Prunus domestica, a veruje se da vodi poreklo sa priobalja Kaspijskog jezera.

 

Vrste

Na svetu se uzgaja preko 2.500 sorti šljiva koje su nastale ukrštanjem istih ili različitih veličina, ukusa, boja i nijansi. U Srbiji najpoznatije sorte su:

  • Čačanska lepotica, nastala 1961. godine na Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem vrsta Wangenheims Fruhzwetsche i požegače. Sazreva krajem jula ili početkom avgusta. Rađa redovno i u velikim količinama. Postiže visoku cenu na tržištu. Samooplodna je sorta. Tolerantna je na šarku šljive koja predstavlja najopasniju i najpoznatiju virusnu bolest ovog voća. Zaštićena je 1991. godine.
  • Čačanska rodna je nastala ukrštanjem stenlejke i požegače. Ova sorta ima veoma veliki potencijal roda zbog čega je potrebna redovna rezidba. Dosta se koristi za sušenje i preradu. Sazreva krajem avgusta i veoma je rodna.
  • Požegača (madžarka, bistrica) jedna je od najstarijih, najzastupljenijih ali i najkvalitetnijih sorti šljiva na svetu. Plod je sitniji, težine do 18 g, tamnoplave boje. Zbog svog kvaliteta, koristi se za preradu. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra.
  • Valjevka je stvorena u Srbiji ukrštanjem sorti agen 707 i senlejke 1959. godine. Plod je od 22 do 40 g, ovalnog oblika. Meso je žuto, slatko-kiselog ukusa.

Američke najpoznatije sorte su:

  • Stenley (stenli), koja se u Srbiji gaji od 1956. Danas je najzastupljenija u zasadima u Srbiji. Plodovi su krupni, od 31 do 41 g, eliptičnog oblika i tamnoplave boje. Sveži plodovi ove sorte se izvoze. Tolerantna je na šarku šljive. Sazreva u drugoj polovini avgusta.
  • Kalifornijska plava je sočna sorta sa veoma krupnim plodom, do 50 g. Meso ploda je žutozelene boje, srednje čvrsto i osvežavajućeg ukusa. Samooplodna je sorta i dobar je oprašivač drugim sortama. Sazreva krajem jula.

 

Lekovito dejstvo

Ova voćka predstavlja bogat izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma i vitamina C i E. Pored ovoga u šljivama ima dosta ugljenih hidrata, pri čemu je najzastupljenija glukoza sa 51%. Biljna vlakna u šljivama imaju važnu ulogu u regulaciji rada creva, pa su dobre i protiv hroničnog zatvora. Šljiva sadrži i topljiva dijetalna vlakna (pektin), koja blagotvorno deluju kod sniženja holesterola u krvi. Sa druge strane, pomažu kod dijabetesa, ateroskleroze, poremećaja rada jetre, artritisa, dehidratacije, umora i osteoporoze.

Šljiva u ishrani

U ishrani, šljiva se koristi sveža ili sušena. Od nje se prave džem, pekmez, kompot, slatko i popularna rakija šljivovica. U poslednje vreme se često koristi kao dodatak jelima od mesa.

 

Nutritivni sastav:

Šljiva (100g):

Kalorija 46
Ukupno masti 0.3 g
Zasićene masti 0.1 g
Holesterol 0 mg
Natrijum 0 mg
Ugljeni hidrati 11.4 g
Dijetalna vlakna 1.4 g
Šećeri 9.9 g
Proteini 0.7 g
Kalcijum 6 mg
Kalijum 157 mg